фотографија преузета са:www.coopdir.com
Добро, урадили смо све што је неопходно и можемо почети са вјежбањем. Која је најбоља спортска активност? Најбоља је она која не наноси штету нашем здрављу, одговара нашим навикама, жељама и могућностима и доприноси побољшању општег здравственог стања.
Рецимо да смо особа која има вишак од неких 15-20kg, укупне тежине 100kg. Уназад неколико година посао и животне навике су нам такве да углавном сједимо-слабо се крећемо. Одлучили смо да урадимо корисну ствар за себе и да се физички активирамо, дотјерамо линију. Најједноставнијим и најефикаснијим нам се чини трчање. Због обавеза, а можда и због тога да не будемо виђени, тренинг планирамо у касним вечерњим сатима, локалним путем или неколико кругова око насеља. Спремамо опрему, бираму руту и крећемо... Једну, другу, евентуално трећу вече и почињемо да осјећамо лагану бол у зглобу кољена и леђима. Упорни смо, не дамо се смести и настављамо даље. Након недјељу или двије, бол постаје превелика и онемогућава нас у обављању наших свакодневних пословних и приватних обавеза.
На овај начин нанијели смо већу штету него корист нашем организму из више разлога:
-
Трчање није најбољи избор у овом случају јер наше тијело није спремно за
напор којем смо га изложили. Приликом трчања зглоб кољена трпи оптерћење седам
пута веће од оног којем га излажемо приликом ходања. Помножите то са горе
наведеном килажом!
Мишићи доњег дијела
леђа су ослабљени дуготрајним сједењем и нису у стању да се носе са нашом
тежином тако да се велики дио оптерећења преноси на кичмени стуб. Уколико нам је уз све наведено приликом
трчања ослонац на пету или пуно стопало... Након рођења прво лежимо, затим се
по мало помијерамо, окрећемо, дижемо, пужемо, тетурамо, ходамо, трчимо, трчимо
преко препрека... Дакле, постепено и стрпљиво из фазе у фазу до циља.
- Руту смо планирали по локалној саобраћајници, тротоару (тврда, асфалтна подлога) и на тај начин кољена и кичмени стуб изложили додатном стресу. За ходање, трчање бирати меканије подлоге које имају способност амортизације: трава, земља, пиљевина, тартан, снијег... Од велике користи нам могу бити мало боље-скупље траке за ходање, трчање, које имају уграђене амортизере и на тај начин смањују стрес на кољена и кичмени стуб.
- У касним послијеподневним и раним вечерњим сатима, све функције нашег организма се постепено успоравају и припремају наше тијело за процес спавања, неопходан за одмор и нормално функционисање нервног система. Физичком активношћу убрзали смо рад срца (пулс), повећали крвни притисак, повећали доток крви у мишиће... и на тај начин довели тијело у стање напетости умјесто опуштености. Наведена ситуација може да доведе до проблема са спавањем. Уз свакодневне стресове и повећану физичку активност (и тренинг је стрес), недостатак квалитетног одмора-сна, довешће до опште слабости организма, пада имунитета.
На претходно описаном примјеру видимо да трчање може бити контрапродуктивна физичка активност-ако није прилагођена нашем здравственом стању и могућностима.
Добро, онда сигурно не можемо погријешити са пливањем, то је најидеалнија физичка активност која активира већину скелетних мишића? Можемо, уколико имамо кифотично држање тијела или округла леђа, а прсна техника пливања је једина коју смо савладали. Прсна техника пливања првенствено јача прсне мишиће, а истеже леђне и на тај начин погоршава наш деформитет. У овом случају свака друга техника пливања ће бити адекватнија и кориснија за нас.
На основу ових и сличних примјера није тешко закључити да је ипак најважнија добра процјена иницијалног стања да би се изабрала адекватна спортска активност за сваког од нас. У процјени је неопходан тимски рад љекара и стручњака за рекреацију.
Уколико се тренинг спроводи уз надзор стручне особе и уз комбинацију са активностима на отвореном ( пливање, бициклизам, склијање, итд), тренирање у фитнес центрима је најбољи избор из више разлога:
- могуће је тренирати током цијеле године;
- могућност избора различитих програмских садржаја: вјежбање са оптерећењем, аеробик, пилатес...
- велики избор вјежби (уколико не смијемо радити одређену вјежбу или нам се не свиђа, увијек можемо наћи замјенску);
- могућност прилагђавања справа и реквизита различитим морфолошким и здравственим карактеристикам (по потреби ограничавање амплитуде покрета, дозирање оптерећења, контролаа покрета приликом извођења вјежби на справама...);
- углавном константни и предвидиви услови за тренинг (температура и влажност ваздуха, освјетљење...
- социјална компонента (велики број особа на истом мјесту: могућност остваривања познанстава, пријатељстава, емотивних веза...).
Коментари
| « | Мај 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Мај 2011 [3]
